Ukrca se časna u vlak, sjedne u kupe i vlak krene. Vozi se ona kad preko рuта ugleda poznato lice. Žena sređena, bunda, nakit, kožne čizme, ludi komplet, frizura, nokti. Gledaju se one u čudu, gledaju.
- "Čuj, si to ti Nadica ? Kako si? Dugo se nismo vidjele !"
Ispričaju se one gdje je koja bila sve ove godine, što se dogodilo i tako dalje. Ne da časnoj vrag mira pa je pita:
- "Čuj nemoj se ljutiti, ali ova bunda, kako ?"
Kaže žena:
- "Ma, neugodno mi je, ali jedna krasna noć i evo ..."
Voze se one dalje, čuku - čuku, truc, truc...
Opet časna:
- "Ma, oprosti, ali ove čizme, otkud ?"
- "Ma, baš mi je neugodno, ali jedan prekrasan vikend, i evo..."
Časna:
- "Čuj, ovaj komplet, ta ogrlica, kožna torba ???"
- "Ma, čuj, jedno prekrasno zimovanje, i evo..."
Rastanu se one na stanici, odu svaka svojim putem. Časna dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Kad usred noći čuje neko tiho kuca: kuc, kuc !!!
Časna:
- "Ko je ?"
- "Ja sam, fra Jozo!", tiho će fratar.
Časna:
- "Jebi se ti i tvoje karamele !!!"
0