Pijaca. Ludak prodaje dve koze. Koze stare, neuhranjene, gotove da krepaju – tuga ih pogledati.
Mušterija: Pošto koze?
Ludak: 5.000 evra komad!
Mušterija: Mooooliiiim?!
Ludak: 5.000 evra komad!
Mušterija: Ti si, prijatelju, tu nešto pobrko. Te koze ti ne vrede ni 50 evra djuture. Vidiš li da su gotove da krepaju od gladi!
Ludak: Uzmi ili ostavi, kako ti je volja. Ceni ti je 5.000 evra komad!
Mušterija: Samo ti teraj svoje. Vratićeš ti to večeras neprodato kući!
Dodje i prodje i druga i treća mušterija, ludak ne popušta, cena ista, 5000 evra po komadu i, naravno, nikome normalnom ne pada ni na pamet da se sa njim uopšte i cenka…
Prodje neko vreme, eto ti ga ludak popodne istog dana, hoda čaršijom i nosi pod pazuhom dve kokoške.
- Vidi, vidi, koga ja to vidim! – obradova se prva mušterija.
- Šta si uradio sa kozama? Jesi li ih prodao? – podrugljivo će on ludaku. – I po kojoj ceni?
- Naravno da sam ih prodao – mirno kaže ludak.
- Po kojoj ceni, ako nije tajna?! – prenerazi se mušterija.
- Djuture za 5.000 evra!
- Za kolikoooo?! – ne može da poveruje svojim ušima mušterija.
- Za 5.000 obe!
- I, šta si uradio sa parama?
- Kupio ove dve kokoške za po 2.500 evra komad – ‘ladno će na to ludak.