Afrika 19. veka.
Beli kolonista drži govor na skupu pred gomilom crnaca u nekom domorodačkom selu duboko u afričkoj nedodjiji.
- Ukoliko nam dozvolite eksploataciju drveta, mi ćemo vam sagraditi puteve, mnogo puteva!
- Tambaaaa! Tambaaa! – uglas će crnci.
- Mi ćemo vam sagraditi vrtiće, škole, univerzitete, ukoliko nam dozvolite eksploataciju zlata i srebra!
- Tambaaaa! Tambaaa! Tambaaa! – opet će uglas crnci.
- Mi ćemo, isto tako, da vam sagradimo mnogo novih škola, stambenih zgrada, sportskih terena, kulturnih institucija, itd., ukoliko nam dozvolite eksploataciju dijamanata!
- Tambaaaa! Tambaaa! Tambaaaaaa! – ponovo će uglas svi crnci.
Govornik sidje sa bine i krene u žbunje da se olakša. Odlično! – razmišlja otkopčavajući šlic – Ovde smo završili posao, biće para!
Naidje slučajno tuda neki crnac, baci pogled na belca-pišača, pa će onako uzgred: Koliki čovek, a kolicka tamba.